Znajući da sve novo što nastaje proizilazi iz nedokučive tajne stvaranja, Gorki list je više od pola veka svedok tog procesa i podstiče i afirmiše uvek i samo JEDINE PRAVE vrednosti.

GORKI LIST CREATIVITY AWARD se dodeljuje za najoriginalnije stvaralaštvo u datoj kalendarskoj godini.

U konkurenciju za nagradu ulaze žanrovski različita dela nastala u vremenskom okviru od godinu dana, a koja obuhvataju sve segmente ljudskog stvaralaštva: vizuelne umetnosti, scenske umetnosti, likovne umetnosti, modu, kulturu, izdavaštvo, filmsku umetnost…

„Najsnažniji stvaralački utisak“ procenjuje stručni savet sačinjen od sedam kompetentnih ličnosti:

  • Profesor Dr Ratko Božović, sociolog kulture i publicista
  • G-din Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije
  • G-đa Mirjana Bobić Mojsilović, pisac
  • G-din Dušan Makavejev, filmski režiser
  • G-đa Irena Mišović, modni novinar
  • G-din Gorčin Stojanović, umetnički direktor Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta
  • G-đa Goranka Matić, urednica fotografije novine „ Politika“

Nagrada uključuje originalnu statuetu i novčani fond.

Po odluci stručnog žirija nagradu može da ponese jedno do najviše pet stvaralačkih utisaka godine. Osnovna ideja Gorki list nagrade za stvaralaštvo je unapređenje stvaralačke scene, te se njome kreiraju uslovi za nastanak novog jedinstvenog dela.

 

2007

Nagradu Gorki list crativity award 2007. dobijaju:

Nebojša Glogovac, glumac

Kroz uloge u filmu „Klopka“ i predstavi „Hadersfild“ Glogovac je napravio pravi kreativni iskorak. Dajući lični pečat ovim ulogama (koje su u oba slučaja glavne, ali suštinski različite) i veličajući sam čin glume, pojačava poruke koje su danas veoma aktuelne i nadasve humane.

U filmu i predstavi „Hadersfild“ na veoma upečatljiv način kroz lik Ivana, šalje poruku da nije sve zapečaćeno, da se može i mora dalje, da ne smemo da zaboravimo ljudsku crtu u sebi i drugima…

U „Klopci“ svojim glumačkim izrazom verno odslikava „raskršće“ i pokazuje spremnost čoveka na ogromne žrtve zbog svog i života svojih bližnjih.

Snažnom emocijom i autentičnošću kroz sve svoje uloge Nebojša Glogovac, između ostalog, postavlja i nove kriterijume glumačkog stvaralaštva.

 

Dušan Kojić Koja, muzičar

Umetnik sa velikim uticajem na muzičku scenu ovih prostora, iz čije rock and roll radionice svi sa nestpljenjem osluškuju svaku inovaciju.

Ove godine iz Kojine „radionice“ došao nam je odličan album i to na srpskom jeziku pod nazivom “Kada kažeš muzika, na šta tačno misliš, reci mi?”. Disciplina u pravom obliku. Bučna, dosledna sebi, a opet inovativna i surovo iskrena. Bez kompromisa, bez pretvaranja i nepotrebnog komlikovanja. Dosledna kulturnom i smislenom otporu kao osnovnom izrazu grupe “Disciplina kičme”. Benda koji je i u Britaniji ostvario uspeh ali isti ne teži da nadograđuje jer smatra da muzički biznis u Velikoj Britaniji ne dozvoljava individualne akcije spajanja naizgled nespojivih žanrova, rok i dens muzike, čime su se oni najviše i zasigurno pionirski bavili. Autor je i muzike za filmove: „Dečko koji obećava“, „Ljepe žene prolaze kroz grad“ i „Kako je propao rokenrol“.

Ana Ljubinković, modni dizajner, slikarka

Spada u najinventivnije i najmaštovitije stvaraoce sveta mode u našoj sredini. Njena dobro promišljena i razrađena kreativna igra stalno asocira na svoje korene u likovnoj umetnosti. Ona vidi modu kao “prostor” u kome može da se likovno izrazi i potvrdi svoj umetnički individualitet. Njena poslednja kolekcija “ Šećerna štucavica”, kojom se peti put predstavila na BFW oktobra 2007. godine označava značajan stvaralački uspon ove naše umetnice . To je njena prva kolekcija i za muškarce za jesen / zimu 2007/08. Primena crteža životinja koje je Ana posebno realizovala za ovu kolekciju, u obliku printova na odeći bitan su pokazatelj i smernica za njene buduće kolekcije i dalja originalna usmerenja. Zbog velike ljubavi prema životinjama, Ana nikada ne koristi kožu i krzno u svojim kreacijama. I to govori o plemenitosti i etičnosti njene ličnosti.

Raša Popov, autentični mudrac, književnik, dugogodišnji televizijski novinar i novinar saradnik kikindskih novina.

U svom književnom stvaralaštvu, on se bez rezerve posvećivao svemu što ga je u životu doticalo, poklanjao pažnju onome u čemu niko nije mogao pre njega da pronađe nešto zanimljivo, otkrivao i pronalazio tamo gde su ostali videli pustinju ili zatvoren rudnik, i podsticao sebe i sve nas da vidimo više i bolje i odbranimo se od sveopšte hipokrizije, dosade i mrzovolje, laži, predrasuda, zabluda, obmana i trivijalnosti.

On je u pravom smislu reči nastojao da demistifikuje, da osveži, da dokaže, da stvori novo književno delo i njime oplemeni naš svet. To se prepoznaje i u njegovim knjigama poezije: „Dva oka“, „Gvozdeni magarac“, „Žabac koji ne zna da ćuti“, „Trulež zglave“, u dramama: „Orman od istorijskog značaja“ i „Novi čovek na cvetnom trgu“, kao i u uvodnim tekstovima i prilozima za knjige Pčese.

Raša Popov je jedan od sasvim retkih pisaca koji ima dar da oseti inovaciju, predvidi neočekivano te kroz svoja dela u pravom smislu reči pokaže pesničku „dalekovidost“.

Rastko Ćirić, velemajstor i aktivist svih vizuelnih disciplina

Jedna je od retkih stvaralačkih ličnosti renesansnog zamaha: on je grafičar, dizajner, autor crtanih filmova, muzičar, pedagog na Fakultetu primenjenih umetnosti, autor nekoliko knjiga. Priče u slikama neprestano ga prate od malih nogu do profesure. U ilustraciji je pronašao da ona divergira u razne medije i da može da bude vezivna komponenta svih stvari kojima se bavi. Iz oblasti muzike objavio album „Tre Rubber Soul Project“ posvećen „Bitlsima“, a izvođenjem nekih kompozicija sa svog albuma sa prijateljima na zaista originalan način u Liverpulu ove godine obeležio 27-godišnjicu od smrti Lenona.

Sve sto Rastko Ciric preduzme, proizvodi jedno inteligentno veselje ukljucivsi i njegove, u svetu nenadmašne, nevidljive crteže.

 

2006

Prema odluci članova Umetničkog saveta u 2006. godini nagradu Gorki list crativity award ravnopravno dobijaju:

Isidora Žebeljan, kompozitor i najmlađi član Srpske akademije nauka i umetnosti

Dve godine posle svetske premijere u Veneciji, beogradska publika je na Bemusu mogla da čuje, prvi put, delo Isidore Žebeljan „Konji svetog Marka“, u izvođenju Beogradske filharmonije. Isidora Žebeljan je, naročito posle nagrade „Dženezis“ fondacije iz Londona, pre četiri godine, pronašla svoje mesto na evropskoj muzičkoj sceni. Njena opera „Zora D.“, u režiji čuvenog Dejvida Pauntnija, izvedena je u Amsterdamu i Beču, a za sastav „The Academy od St. Martin in the Fields“ po porudžbini je napisala „Pesmu putnika u noći“ i to delo se nalazi na redovnom repertoaru ovog slavnog ansambla.

Miroslav Momčilović, scenarista i režiser filma SEDAM I PO

U vreme devalvacije humanih vrednosti, autor je tragao za izvorno čistim osećanjima. Put do njih jeste trnovit, junaci filma SEDAM I PO dobijaju packe, šamare i udarce, ali na kraju, kao i svima, ona svevideća sila – Bog, ravnoteža ili pravda, daje im po još jednu šansu za iskupljenje. Film je do sada prikazan na internacionalnim Festivalima u Londonu, Monpeljeu, Berlinu, Solunu, Beču…

Srđan Valjarević, za roman „Komo“

Ovo je priča ispričana u prvom licu u vidu dnevničkih beleški glavnog junaka, koji je u vreme „miloševićevskih“ godina dobio stipendiju za jednomesečni boravak i rad u luksuznoj vili na italijanskom jezeru Komo. Valjarevićev moderni senzibilitet, jednostavnost izražavanja i neposrednost u izricanju filozofskih, političkih i umetničkih stavova, čitaoce njegovog romana lako pretvara u sagovornike, pa čak i istomišljenike, koji prepoznaju opisane situacije i osećanja.

Bora Iljovski, slikar

Kako je pokazala retrospektiva ovog umetnika u beogradskom Muzeju savremene umetnosti, slike Bore Iljovskog koriste jezik apstrakcije kako bi transformisale neka umetnikova iskustva i senzacije u kolorističko – linearni koloplet, u jedinstvenu „džeziranu“ vizuelnu ritmiku. Iako pripadaju nasleđu „visokog modernizma“, one su mnogo bliže dečijoj igri nego nekom preozbiljnom i ceremonijalnom umetničkom postupku. Iza svake od ovih slika stoji ozbiljan i metodičan rad, pa ipak one pre svega plene izvesnom lakoćom i humornom notom često odsutnom iz polja apstraktivne umetnosti.

Milena Marković za dramu „Brod za lutke“

U samo nekoliko pozorišnih sezona, Milena Marković se nametnula kao beskompromisan i do kraja autentičan dramski pisac po čijim neobičnim, poetski uzavrelim, do surovosti istinitim tekstovima nastaju značajne predstave u vodećim teatrima, ne više samo u Srbiji.

„Brod za lutke“, poslednji njen komad, predstavlja snažni izraz poetskog i dramaturškog dara, ženski, ali i ljudski krik za humanošću u surovom svetu

 

2005

Kao simboličan uvod u pravu formu nagrade u 2005. godini su dodeljene statue kreativnim stvaraocima Gorkog lista:

  • za kreiranje jedinstvenog i prepoznatljivog ukusa pelinkovca Gorki List je….. Gospođa Mira Nedeljković
  • za jedinstveni dizajn boce Gorki List za koji je ove godine osvojio nagradu u Kanu je …… Branko Lukić.
  • za kreativnost u osmišljavanju emisije Pravac Pelinkovac ….. Gospodin Jovan Memedović
  • za vizuelizaciju Gorkog Lista, umetnički fotograf i direktor Orange Studija …. Nebojša Babić.
  • za umetnički doprinos u realizaciji promotivnog spota za jedini pravi …. Gospodin Miloš Đukelić.